Žanr:
Adventure,
Biography,
Drama,
History,
War
Režiser: Stanley Kubrick
Glumci: Kirk Douglas, Laurence Olivier, Jean Simmons
Sinopsis: Rob Spartak vodi nasilnu pobunu protiv Rima.
Analiza:
Jedan pravi mali spektakl. Nekada se znao napraviti kvalitetan epski film sa odličnom pričom, a ne kao danas gde je fokus stavljen na specijalne efekte i mišiće glavnog protagoniste. Kad god pomislim na starije epske filmove, prvi mi padaju na pamet Spartak i Ben-Hur, ali o njemu nekom idućom recenzijom. Naravno epski film mora da ima i epsko trajanje.
Kjubrik nam je i ovaj put dostavio remek delo. Priča prati ropstvo Tračanina Spartaka i njegovu borbu za slobodu svih robova duž celog Rimskog carstva. Spartak se već na samom startu pokazuje svoju inteligenciju, što njegovim robovlasnicima ide jako na žulj. To je jedna od najboljih stvari prikazanih u filmu, jer da bi neko bio vođa, sem svoje snage i autoriteta, mora da poseduje veliku dozu inteligencije.
Spartaku dovode robinju da radi sa njom šta mu je volja. A šta on radi. Apsolutno ništa. Ne želi da se okreće onim najnižim ljuskim nagonima, jer nije životinja. Ona se skida, a on joj nazad daje odeću da se obuče, iskazujući joj veliko poštovanje. Čuvari ga gledaju i smeju mu se, ali njega nije briga. Samo želi da uživa u njenoj lepoti kad bude bio pravi trenutak za to. I tu nastaje ljubav.
Scena kad se Spartak i Etiopljanin bore je fenomenalna. Nakon mukotrpne borbe, Spartak biva poražen. Etiopljaninu naređuju da ga dokrajči. On se na to oglušuje i kreće u napad na gledaoce, ali ga vojnik ubija kopljem. Zašto nije poslušao masu? Nije hteo više da bude njihova igračka. Iako ga je to možda koštalo života, ali da li je život vredan življenja kad si nečija marioneta. Bolje je biti i mrtav heroj, nego živ šupak.
Spartak, iako je dobio neke bitke, zna da neće dobiti rat i da će mu svi ljudi izginuti, jer će biti brojno nadjačan. Zašto to radi? Ne želi da ljudi budu poslušni robovi sa kojim je lako manipulisati, već želi da se bore za svoje ideale, snove i slobodu, iako to možda znači da će svi izginuti. Bolje je i umreti kao lav, nego živeti kao miš. Sam taj čin njegove pobune je herojski. Ići protiv nekog tako velikog i moćnog kao Rim, je za svaku pohvalu. I naravno da Rimu neće biti svejedno i da će ga se čak plašiti, jer nije navikao ne kao odgovor. Spartak se fenomenalno bori protiv sistema i uspešno ga demolira.
Tokom trajanja filma, se povlači čovekova želja za znanjem. Spartak želi da nauči sve, kako sve fukncioniše, doslovno sve. Čovek je takav po prirodi. Sve ga zanima. Aj dobro većinu ne baš sve, ali oni što ih zanima potrudiće se da nađu odgovore. Što više znamo to smo bogatiji duhovno. Ali pored toga što radimo na duhovnim stvarima, moramo isto tako da radimo na sebi u fizičkom smislu. Mora postojati taj balans. To Spartak odlično razume.
Likovi su jednom rečju fenomenalni. Niko ne štrči. Imaju dubinu, što je najbitnije. Glumačka ekipa je stvarno pokidala sa svojim ulogama. Naravno pohvaliću najviše Kirka Daglasa, našeg Spartaka. Svaka njegova reč ima težinu. Pravi šmeker, ogromne harizme. Niko kao on se neće roditi više. Džin Simons malo kaže, a toliko mnogo pokaže svojim facijalnim ekspresijama. Glumica visokog kalibra. Da ne izostavim legende Lorensa Olivera, Čarlsa Laftona i Pitera Ustinova. Moram pohvaliti takođe prelepu scenografiju, u kome je vidno uloženo dosta truda i novca.
Spartak je obavezan za gledanje i to više puta. Predobro prikazana borba protiv sistema i vlasti. Ovakvi veliki filmovi više se praviti neće, na moju veliku žalost. Priuštite sebi jedan spektakl za gledanje i njegovu van-vremenku poruku.
Konačna ocena: 9/10
Spartaku dovode robinju da radi sa njom šta mu je volja. A šta on radi. Apsolutno ništa. Ne želi da se okreće onim najnižim ljuskim nagonima, jer nije životinja. Ona se skida, a on joj nazad daje odeću da se obuče, iskazujući joj veliko poštovanje. Čuvari ga gledaju i smeju mu se, ali njega nije briga. Samo želi da uživa u njenoj lepoti kad bude bio pravi trenutak za to. I tu nastaje ljubav.
Scena kad se Spartak i Etiopljanin bore je fenomenalna. Nakon mukotrpne borbe, Spartak biva poražen. Etiopljaninu naređuju da ga dokrajči. On se na to oglušuje i kreće u napad na gledaoce, ali ga vojnik ubija kopljem. Zašto nije poslušao masu? Nije hteo više da bude njihova igračka. Iako ga je to možda koštalo života, ali da li je život vredan življenja kad si nečija marioneta. Bolje je biti i mrtav heroj, nego živ šupak.
Spartak, iako je dobio neke bitke, zna da neće dobiti rat i da će mu svi ljudi izginuti, jer će biti brojno nadjačan. Zašto to radi? Ne želi da ljudi budu poslušni robovi sa kojim je lako manipulisati, već želi da se bore za svoje ideale, snove i slobodu, iako to možda znači da će svi izginuti. Bolje je i umreti kao lav, nego živeti kao miš. Sam taj čin njegove pobune je herojski. Ići protiv nekog tako velikog i moćnog kao Rim, je za svaku pohvalu. I naravno da Rimu neće biti svejedno i da će ga se čak plašiti, jer nije navikao ne kao odgovor. Spartak se fenomenalno bori protiv sistema i uspešno ga demolira.
Tokom trajanja filma, se povlači čovekova želja za znanjem. Spartak želi da nauči sve, kako sve fukncioniše, doslovno sve. Čovek je takav po prirodi. Sve ga zanima. Aj dobro većinu ne baš sve, ali oni što ih zanima potrudiće se da nađu odgovore. Što više znamo to smo bogatiji duhovno. Ali pored toga što radimo na duhovnim stvarima, moramo isto tako da radimo na sebi u fizičkom smislu. Mora postojati taj balans. To Spartak odlično razume.
Likovi su jednom rečju fenomenalni. Niko ne štrči. Imaju dubinu, što je najbitnije. Glumačka ekipa je stvarno pokidala sa svojim ulogama. Naravno pohvaliću najviše Kirka Daglasa, našeg Spartaka. Svaka njegova reč ima težinu. Pravi šmeker, ogromne harizme. Niko kao on se neće roditi više. Džin Simons malo kaže, a toliko mnogo pokaže svojim facijalnim ekspresijama. Glumica visokog kalibra. Da ne izostavim legende Lorensa Olivera, Čarlsa Laftona i Pitera Ustinova. Moram pohvaliti takođe prelepu scenografiju, u kome je vidno uloženo dosta truda i novca.
Spartak je obavezan za gledanje i to više puta. Predobro prikazana borba protiv sistema i vlasti. Ovakvi veliki filmovi više se praviti neće, na moju veliku žalost. Priuštite sebi jedan spektakl za gledanje i njegovu van-vremenku poruku.
Konačna ocena: 9/10
Kirk Daglas - jedna od najjačih faca na svetu filma ikada. Ne možeš da ga ne voliš
ОдговориИзбришиIzvini malo sam kasno video, spremao sam se za takmičenje, pa sam bio malo neaktivan. Realno takav se nee nikada više roditi. Uvek ću ga pamtiti u paths of glory. Koliko samo pokidao sa glumom. Ta njegova facijalna ekspresija, kaze više nego ne znam koliko reči. Inače šta misliš o trainspottingu? po meni je jako luckast film, ali sa dobrom porukom. Možda je najbliži Requiemu po kvalitetu.
ОдговориИзбриши